Pohvale iz Britanije: Srbija je ključna zemlja na Zapadnom Balkanu

Стара народна изрека каже: "Ко с ђаволом тикве сади о главу му се обијају". Блер и Клинтон су му "пријатељи", а он "наш вођа" је пријатељ наших непријатеља. Да се мало подсетимо историје. Пре трагичних дешавања око Сребрнице и у самој Сребрници овај исти Клинтон муслиманском вођи Изетбеговићу саопштио колико хиљада муслимана треба да страда да би Америка ратовала на њиховој страни? То је била ствар договора, а обичан народ им је у свему овом потпуно небитан и третира се као марва. Догађаји пре и после тога ово само потврђују. Да ли се неко још сећа збивања око Маркала, Рачка или можда Вуковара? Превише је сличности да би било случајно. Америка има у томе богато искуство. Од 1945 до данас су водили 148 "правих" ратова и били мирођија у скоро свим локалним сукобима"ниског" интензитета. За сваки је требало смислити повод и уједно оправдање да се руке окрваве, а да формално правно буди чисте.

Онај ко не може да живи са другима је у великим проблемима. Спада у оне особе које не могу да живе ни сами са собом. До подне мрзе себе а од подне цео свет. То је врло добро познато у свету рада где заједно раде разни народи разних вера, боје коже...Замислите професионалне фудбалере који не додају лопту некоме ко није њихове вере, нације...добио би одмах шут-карту од стране тренера, зар не? Слично је и код нас у угоститељству и туризму где сви раде тимски и зависе једни од других. Чим менаџер и/или шеф кухиње примети да постоји нетрпељивост међу запосленима на основу расне, националне, верске...разлике, одмах отера креатора проблема уз препоруку да иде негде да чува овце јер се овде ради са људима. А помирење свих са свима на Балкану нема алтернативу. Најпре, као модел, Срба и Бошњака у Србији на чему раде Вучић и Зукорлић. А зашто да не и онда од стране нас угоститеља, симбола професије која је свима на услузи. И развоја свих бања, укључујући и Сребреницу у борби против сиромаштва.